|
|
O meni |
Smiljanićev sutonski pejsaž odaje utisak nekakve prostorne onostranosti i metafizičkog tajanstva. Oblagorodjen čudovišnom pitoresknom vegetacijom podivljalom od vlage i hlorofila, taj predeo sugeriše onirijsko odsustvo, jedan tajni medjuprostor intimnosti, arhetipski rezervat, daleko od buke i besa vremena, jedan svet usredotočen na sebe. Zato mislim da nećemo pogrešiti ako konstatujemo da je Smiljanić grafičar produženog romantizma koji nas, imajući na umu onaj Novalisov nauk da svet uvek iznova treba romantizovati, vraća misticizmu i lepoti romantične, blagoslovene praprirode. ...Žarko Smiljanić je grafičar iz porodice metafizičara. Usavršavajući godinama svoju grafičku sintaksu on je dospeo do prefinjenih, pastelno mekih hromatskih spojeva i čiste lirske sublimacije. Otuda na njegovim grafičkim listovima vlada jedan spiritualni red i poredak. Oni su skladni i uravnoteženi, ali ne po klasičnim zakonitostima, već po emocionalnom naboju koji ih je i proizveo. Na njima ovaj umetnik nastoji da kroz intuitivni osećaj za smirenost, spokoj i harmoniju, iznova otkrije lepotu sveta koji za svoje postojanje ima da zahvali samom tvorcu. Put do ovih grafika, bio je put estetičkog pročišćavanja od svih suvišnosti koje bi mogle da naruše njihov sklad i harmoničnost. Svojim grafičkim listovima na kojima plodotvorno koristi sve transformativne potencijale mecotinte, akvatinte i meke prevlake, Smiljanić je u korpusu savremene srpske grafike zasnovao jednu autentičnu grafičku estetiku, sublimirajuću i pročišćujuću." |
Dragan Jovanović Danilov |
O meni I Galerija 1. I Galerija 2. I Biografija I Kontakt |
Muzikalni liričar |
"Lirska intimistička konteplativnost, obeležila je grafičke listove Žarka Smiljanića. Ničeg impulsivnog nema na njegovim grafikama, već samo suzdržane lirike i smirenog, sutonskog temperamenta. Sklad, prefinjenost i harmoničnost, idejne su odrednice koje su trajno obeležile grafički opus ovog grafičara... Ovog umetnika zanimaju onirijski, arhetipski predeli, izuzetno složenog registra svetlosti i senki. Na tim predelima raskošnim ili pustim, uhvaćenim u doba sutona ili praskozorja, on istražuje mističnu konstelaciju izmedju drveta i vremena. Magičnost i metafizičnost Smiljanićevih prizora jeste u neobičnoj lepoti razmera drveta, zemlje i neba, u njihovoj nedokučivosti, ali i božanskom dodiru. ...Sve je tiho i svečano i uzdignuto nad običnošću, na Smiljanićevim grafičkim listovima. Bez afektacije i patetike prizor se ovde prirodno zaobljava u grafičku celinu. Simbol planine kao osnovne kosmološke slike duha, inteligencije, skrivene tajne i uzročnosti ima posebno mesto u grafičkom bavljenju Žarka Smiljanića. A potsetimo se - na planinu, gde vlada duboka tišina, uspinjemo se da dosegnemo do olimpskog nadživota i besmrtnosti i osvojimo sopstvo. |